Molitve, Molitva, Portal o molitvama

TRAŽITI  BOGA  KOJEGA  SMO  IZGUBILI

Čovjek  je  danas  dobio  gotovo  sve:  ima  moć  nad  prirodom,  znanje  o

prirodnim  zakonima,  bogatstvo  blaga  zemlje,  zadovoljstvo  velikih  gradova,

slobodu  u  oblikovanju  života,  svemirska  prostranstva, raskoš ljepote svijeta. No

sve je to bilo kao pakt s đavolom: "Sve ću ti ovo dati ako padneš ničice te mi se

pokloniš."  (Mt  4,  9)  U  svakom  slučaju,  čovjek  je, doduše, zadobio svijet, ali je

pri tome izgubio Boga: "Novi svijet" više ne govori o Bogu, više ne sluša Boga,

ne  poznaje  više  Boga,  u  školama  je  Bog  kao  stranac,  u  obiteljima  više  nema

pravo  glasa  i  udjela  u  odlukama,  ekonomija  može  bez  njega,  zakoni  se  ne

pozivaju  na  njega,  u  slobodnome  vremenu  on  je  smetnja, u životu ljudi on više

nije vidljiv... Pa gdje je Bog ostao? Kako to da ga danas nitko ne treba? Je li Bog

netragom iščeznuo iz svijeta?

Tragovi su jasno vidljivi. Otkako je čovjek izgubio Boga, izgubio je i sebe!

On  ide  kroz  svijet  "kao  izgubljen"  i  ne  zna  više:  "Čemu  sam  ja  ovdje?  Što  ja

zapravo  želim?  Gdje  je  moj  cilj?  Čemu  se  još  veselim?"  Ovo  je  "izgubljen

naraštaj": Ljudi su postali sami sebi stranci, žive "izvan sebe", u stalnom bunilu, i

samo  kada  se  zavaravaju,  mogu  izdržati  ovaj  život:  žive  u  velikoj  praznini

usamljenosti, u tami bez smisla i sadržaja, bez prave domovine i bez odgovora na

pitanje  o  patnji  i  smrti.  "Što  koristi  čovjeku  ako  cijeli  svijet  dobije,  a  sam  sebe

izgubi ili se upropasti?" (Lk 9, 25)

Prijatelju, jesi li i ti izgubio Boga? Jesi li izgubio snagu svoje duše? Snagu

strpljenja i opraštanja, snagu samosvladavanja, snagu u patnji i duševnom miru,

snagu za istinu i uzvišeno? Možeš li se još izdići nad svakodnevicu ili tvoja duša

već  leži  na  zemlji,  iscrpljena  i  opljačkana,  ranjena  i  do  smrti  iznemogla?

Prijatelju,  ne  mora  biti  tvoja  vlastita  krivica  ako  si  izgubio  Boga.  I  Marija  je

Dr. Herbert Madinger

15

izgubila  Isusa  u  vrevi  mnoštva  hodočasnika,  bez  vlastite  krivice,  naprosto  za  to

jer  je  ljudski  vrtlog  bio  odveć  velik,  a  zbrka  je  sve  pomutila.  No  ne  smiješ  se

pomiriti time da si Boga izgubio! Moraš ga tražiti, pitati za njega, dozivati ga kao

i Marija, kada je izgubila Isusa. Tri ga je dana tražila.  Prijatelju, tragaš li i ti za

izgubljenim Bogom iz sve snage svojega srca?

Samo ako u tebi postoji čežnja, naći ćeš Boga. Čežnja je traganje. Snaga

ljubavi pokazuje se u snazi čežnje. Trpiš li zbog gubitka Boga? Patiš li  zbog toga

što  te  u  svijetu  okružuju  ruševine?  Imaš  li  oči  da  zapaziš  uništavanje  religije,

opustošenje  istine,  razaranje  obitelji,  okamenjena  srca  i  prazne  ljudske  ljuske

našega vremena? Možeš li još plakati i biti neutješan, jer nedostaje ti ono bitno:

Bog, istina, smisao i prisutnost Božja? Samo onaj koji može patiti zbog gubitka

ljubljene  osobe,  taj  ljubi  iz  svega  srca;  samo  onaj  tko  je  neutješan  zbog

izgubljenog  Boga,  doista  čezne  za  njim.  Tješiš  li  se  lažnim  utjehama?  Ili  tvoja

duša  danju  i  noću  luta  gradom  tražeći  izgubljeni  predmet  svoje  ljubavi?  Boga,

kojemu pripada cijelo tvoje srce?

Samo ljudi čežnje mogu spasiti naše doba. Budući da ljube iz svega srca,

mogu naći Boga svom svojom dušom. Samo ako tražiš, jer si sve izgubio, sve ćeš

i  naći:  Boga,  blago,  ljubav,  vječno.  Traži  Boga!  I  ne  prekidaj  traganje!  Izazivaj

Boga!

Ili  više  nemaš  suza?  Niti  čežnju?  Ni  bol  zbog  izgubljene  domovine  kod

Boga? Zar te više ne boli što si izgubio Boga? Zar više ne možeš vikati iz dubine

duše:  "Bože,  pomozi  mi?"  Prijatelju,  je  li tvoja čežnja pokopana? Zar si postao

ravnodušan?  To  bi  bilo  najgore,  gore  od  ubojstva  i  izdaje,  gore  od  nevjere  i

lažljivosti.  Je  li  strast  uništila  tvoju  čežnju?  Pohlepa  za  novcem,  posjedom,

sebeljublje   i   strast   za   vladanjem,   strast   za   ljudskim   odobravanjem,   za

blagostanjem i sigurnošću?

Prijatelju,   znam   samo   za   jedan   jedini   prohodan,   uporabljiv   put:

Svakodnevno moli! Uzmi krunicu u ruke i moli usnama toliko dugo dok i srce ne

započne  moliti,  dok  se  duša  ne  oslobodi  ruševina  i  čežnja  ne  pronađe  prostor:

"Bože,  spasi  me!  Izbavi  me  iz  ponora!  Oslobodi  me  zemlje!  Pokaži  mi  sebe!

Izvedi  me  sa  stranputice!  Vrati  me!  Daj  mi  snagu!  Oprosti  mi  i  daj  mi  novi

početak..."

Ako  tražiš  Boga,  Bog  će  naći  tebe.  Jer  on  te  je  uvijek  tražio;  on  te  bez

prekida  zove,  ali  ti  nikada  nisi  čuo  taj  unutrašnji  glas  u  prevelikoj  buci  svojeg

života;  on  ti  je  uvijek  pokazivao  unutrašnje  svjetlo,  ali  ti  si  išao  za  lažnim

svjetlima i previđao si ga. Bog je veći od tvojega srca; njegova čežnja za tobom

veća  je  od  tvoje  čežnje  za  njim.  Ako  moliš  krunicu,  postupno  ćeš  čuti  njegov

glas, njegovo će te svjetlo prosvijetliti, njegov zov doprijeti do tebe: Napokon ga

čuješ!  Napokon  se  susrećete:  Ti  i  Bog,  pastir  i  izgubljena  ovca,  tvoja  čežnja  i

izgubljeni Bog. Kakva radost! Gospodine, koliko Ti zahvaljujem.

Gospodine, znam, potrebna mi je ova dugotrajna

molitva i tišina, da te pronađem.

Jer moja je duša duboko potresena

i pruža još samo slabe znakove života.

Bože, daj mi snagu za svakodnevnu molitvu!

Dr. Herbert Madinger

16

Dopusti mi kao Mariji poći tražiti Te

dok Te ne pronađem;

"Isus, koga si Djevice, u hramu našla."