Molitve, Molitva, Portal o molitvama

SVJEDOČANSTO SESTRE ROZITE:

("Isus ga je dotakao i rekao: "Hoću! Budi čist!" - Mk 1, 41)

Nakon što je naš samostan u Agri u kolovozu 1970. zatvoren, vratila sam

se u Bandru u Mumbaiju, njegovati teško bolesnu majku. Doktor Franklin

Oliveira  zamolio  me  da  odem  u  nairsku  banku  krvi  po  bocu  krvi  za nju.

Upozorio me da ne darujem svoju krv jer sam slabokrvna. Previdom, krv

su  uzeli  i  meni.  Naravno, liječnik nije uzeo moju krv, jer je majka imala

različitu  krvnu  grupu.  Ali  učinila  sam  loše  što  sam  dala  krv,  i  to  je  bio

početak mojih neprilika. Već sam bila 15 dana pod lijekovima u nairskoj

bolnici,  zbog  bolova  u  donjem  dijelu  leđa.  Tablete  su  se  pokazale

nedjelotvornima,  a  liječnici  nisu  mogli  dijagnosticirati  o  kojoj  se  bolesti

radi.

21

Konačno mi je dr. Franklin, koji je proučio krvnu sliku, rekao: "Sestro, već

vas  dugo  liječim,  a  sada  imam  samo  jedno  pitanje.  Jeste li ikada radili s

gubavcima?"  "O,  da",  odgovorila  sam,  "i  oni  su  me približili Bogu". "O

tome  se  radi,  sestro",  rekao  je.  "Bojim  se  da  imate  gubu  kostiju,  ali,

hvala Bogu, neće biti zarazna. Niti ćete ostati bez vrha nosa, prstiju, čak ni

bez kose - ali umirat ćete polako". (Naravno da su liječnici s kojima sam

radila poduzeli krajnje mjere opreza i temeljito me pregledali, ali su me i

upozorili da uzročnici gube ostaju skriveni u tijelu 5 godina). Moj spontani

odgovor na dijagnozu bio je: "Sada mogu ići raditi s gubavcima!". Ali on

je zurio u mene: "Da? A tko će se brinuti za vašu majku?" Okrenuvši se

sestri  koja  me  dopratila,  upozorio  ju  je:  "Nemojte  nikome  govoriti  o

ovome. Dat ću joj šest različitih vrsta lijekova da usporim bolest." Ali Bog

je imao drugačiji plan. 

Dva dana kasnije, sr. Jessie Saldanha, naša provincijalka, zatražila je da je

pratim  u  Kuću  za  seminare  Bandra,  na  seminar  voditelja  za  karizmatike.

Glatko  sam  je  odbila,  jer  sam  tada  mrzila  i  samu  riječ  "karizmatik".  Ali

ona  je  govorila  kako  joj  je  potrebna  pratiteljica,  a  nitko  drugi  nije  bio

slobodan.  Popustila sam, ali bila sam odlučila da ne  sudjelujem do kraja.

Prvoga  dana  bila  je  sesija  razmjene  iskustava  po  malim  skupinama.  U

svojoj skupini, nisam mogla ništa drugo doli pokriti oči rukama i plakati.

"Zašto  plačete,  sestro?",  pitali  su  me.  "Prije  točno  tri  dana",  odgovorila

sam  im,  "liječnik  je  posumnjao  da  bolujem  od  vrlo  teške  bolesti.  Molim

vas,  molite  se  da  Bog  zaustavi  bolest  dok  je  moja  mama  još  na životu."

Jedva sam izrekla tu molbu, kada mi je jedini neoženjeni mladić u skupini

rekao:  "Sestro,  ne  postavljajte  Bogu  uvjete."  Suze  su  mi  se  u  očima

osušile od šoka izazvana tim riječima.

Upravo  je  tada  zazvonilo  zvono,  pozivajući  nas  na  Sv.  Misu,  koju  je

slavilo 8 svećenika. U molitvi vjernika fra Rufus je rekao: "Ako itko želi

neku posebnu molitvu, neka je sada izreče. Svi ćemo moliti na tu nakanu."

Odmah sam glupavo zavapila: "Isuse, ti znaš što mi je liječnik rekao prije

tri dana - i za što sam molila. Ali sada ne postavljam nikakva ograničenja.

I reći ću  da, da, da!". Započela sam pjevati dobro poznat himan i čitava

zajednica od šesdesetidevet ljudi pridružila se. Znala sam tada da molitve

djece  Božje  neće  ostati  neuslišane.  Čak  dok  sam  još  stajala  s  njima,

osjetila  sam toplinu, snažnu, ali ugodnu, kako prolazi mnome, ulazi mi u

glavu,  prolazi  kroz  tijelo  i  izlazi  kroz  stopala.  Sjećam  se  kako  sam  si

pogledala  u  stopala;  ništa  nisam  vidjela,  ali  znala  sam  da  me  bolest

napustila.

22

Kada  smo  se  sestra  provincijalka  i  ja  vratile  u  samostan  te  noći,  moja

vjerna njegovateljica, sr. Elizabeth čekala me na vrhu stubišta. Pogledavši

me,  tiho  je  uskliknula:  "Sestro,  izgledate  toliko  drugačije,  tako  lijepo  i

zdravo."  Željela  je  znati  što  se  zapravo  dogodilo.  Tada  sam  prestala

uzimati  lijekove.  Kada  sam  došla  na  uobičajeni  pregled,  dr.  Franklin

ustuknuo je zapanjeno dva koraka ugledavši me. I on je pitao: "Sestro, što

se  dogodilo?  Tako  dobro  izgledate!"  Sve  sam  mu  ispričala.  Tada  me

ponovo  temeljito  pregledao  i  vrlo  ponizno  rekao:  "Sestro,  potpuno  ste

izliječeni - i to samo molitvama. Molim vas, objavite tu veselu vijest."

Mogu sada objaviti kako sam trenutno i potpuno izliječena.