Molitve, Molitva, Portal o molitvama

II.  KRIST - STROG UČITELJ

(Kako je osobito prikazan u Matejevu Evanđelju) 

Isusu je bilo oko 30 godina kada je počeo propovijedati (Lk 3, 23). Nakon

Svojega krštenja u rijeci Jordanu, vratio se kući u Nazaret i sila Duha bila

je  s  Njime.  Na  Šabat  pošao  je  u  sinagogu,  ustao  i  pročitao  iz  proroka

Izaije:  "Duh  Gospodnji  na  Meni  je,  jer  Me  pomaza!  On  me  posla

blagovjesnikom  biti  siromasima..."Zaključio  je:  "Danas  se  ispunilo  ovo

Pismo, što vam još odzvanja u ušima". Svi su  pogledali ravno u Njega i

bili zapanjeni i novim sadržajem i autoritativnim načinom Njegova učenja,

za razliku od onoga pismoznanaca i Farizeja (Lk 3, 23; 4, 14-22). Pitali su

se: "Odakle mu ta mudrost i te čudesne sile" (Mt 13, 54).

Otada    je    Njegova    glavna    služba    bila    dvostruka:    naučavanja    i

propovijedanja te ozdravljanja i izgonjenja zlih duhova. Išao je po čitavoj

Galileji, kroz gradove i sela, naučavao u sinagogama i liječio svaku bolest

ili slabost (Mt 4, 23). Gomile ljudi dolazile su  slušati Ga i da ih ozdravi od

10

bolesti  (Lk  6,  17-19),  tako  da  je  tada  započeo  propovijedati  na  obali

jezera.  Čak  i  tu  bilo  je  toliko  ljudi  koji  su  se  okupljali  oko  Njega  da  je

morao ući u čamac na jezeru. Ondje je sjedio, a mnoštvo na obali bilo je

sve do vode (Mk 4, 1).

Kada bi bio u Jeruzalemu, naučavao bi dnevno u Hramu. Napustio bi grad

i proveo noć na Maslinskoj gori, a rano ujutro ljudi bi se okupljali da Ga

još jednom čuju u Hramu (Lk 21, 37; Mk 14, 49; Mt 26, 55). Židovi su se

čak  pitali  hoće  li  poći  k  onima  razasutima  među  Grcima  i  njima

propovijedati (Iv 7, 35). Čak se poslužio i Križem kao propovjedaonicom

učeći  nas  oprostiti.  Nakon  Uskrsnuća,  ukazao  se  mnogo  puta  učenicima,

da  nastavi  naučavati  (Dj  1,  3).  Drugim  riječima,  naučavao  je  svakoga,

svugdje i stalno.

Nasljedujući  svojega  Učitelja,  apostoli  su  dali  prednost  službi  molitve  i

Riječi i preplavili Jeruzalem svojim učenjem (Dj 6, 4; 5, 28). I u Obnovi

vidimo  kako  se  točno  slijedi  Isusov  primjer.  Tisuće  se  okupljaju  da čuju

Božju  Riječ,  a  stotine  su  laika  širom  zemlje  čak  i  puno  radno  vrijeme  u

službi  propovijedanja  i  naučavanja.  Ti  su  laici  završili  biblijske  studije  i

evangelizacijske škole, kako bi se za to obučili.

Što je bila poruka Gospodinova učenja?  Ukratko, da objavi da je došlo

vrijeme čovjekova otkupljenja i da se približilo kraljevstvo Božje. Valja se

hitno pokajati ili zaboraviti vrijednosti svijeta, a povjerovati i okrenuti se

vrijednostima  Radosne  vijesti.  Srž  Radosne  vijesti  jest  što  imamo  Boga

koji i puno traži i puno ljubi. On želi da budemo savršeni, sveti i milosrdni

kao što je i On, te da živimo po vrijednostima Blaženstava, ne pokapajući

blaga  na  zemlji  i  ne  brinući  se  za  sutra.  Moramo  biti  više  kreposni  od

pismoznanaca,  jer  smo  u  opasnosti  da  napustimo  Zapovijedi  Božje  i

prionemo uz ljudske. Nitko ne može služiti dvojici gospodara te moramo

dati  Bogu  Božje,  u  skladu  s  najvećom  zapovijeđu  potpune  ljubavi  za

jednoga Boga (Mt 22, 37-40).

Jednako  je  točno,  međutim,  da  Bog,  poput  oca  sina  rasipnoga,  čeka  da

nam poželi opet dobrodošlicu u Svojemu domu, čak i ako ne udovoljimo

Njegovim  zahtjevima  i  ako  ne  ispunimo  Njegova  očekivanja.  Jer  nije

Njegova  volja  da  se  ijedno  od  Njegove  djece  izgubi.  Kao  što  je  velika

radost kada se pronađe izgubljena ovca, tako je veća radost na Nebu zbog

jednoga raskajanoga grešnika nego zbog 99 pravednih. Carinici i grješnici

stoga  su  se  svi  okupljali  oko  Isusa,  da  Ga  čuju  kako  govori  o  Božjem

Milosrđu. Iz ljubavi prema nama, On je poslao Svojega Sina Isusa, ne da

osudi,  nego  da  nas  spasi.  Poslao  nam  je  i  Duha  Svetoga  da  bude  izvor

11

novoga  života.  Čak  je  i  subota  stvoren  zato  da  čovjek  čini  dobro  i  da

ozdravi.

Naš odgovor zato mora biti pokajanje i ljubav izražena poslušnošću. Isto

tako On traži od nas da ne sudimo, da nam se ne bi sudilo, već da budemo

milosrdni, kakav je naš Nebeski Otac. Praštati nam je i ljubiti neprijatelje

te moliti za njih, blagoslivljati ih a ne osvećivati se. Ako volimo samo one

koji  nas  vole,  nismo  bolji  od  ostalih.  Čak  moramo  smatrati  blagoslovom

kada nas zbog Njega ljudi grde, progone i lažno optužuju. Tada ih je Isus

počeo  naučavati  kako  Sin  Čovječji  mora  trpjeti,  a  u  posljednja  vremena

progoni će se pojačati, a lažni proroci namnožiti.

Zato naša molitva mora nalikovati Njegovoj, Očenašu, učenikovoj molitvi

(Lk  11,  1).  Prema  onome  kako  ljubimo  jedan  drugoga  i  praštamo  jedan

drugome  znat  će  ljudi  da  smo  Njegovi  učenici.  To  je  osnovna  poruka

Evanđelja   koju   smo   pozvani   objavljivati,   kao   što   je   objašnjeno   u

dokumentima Drugoga vatikanskog sabora i u Katekizmu Katoličke crkve.

Kako je Isus naučavao? Ništa nije rekao bez usporedbi, koristeći kao

ilustraciju  svojega  učenja  uobičajene  stvari  iz  života,  kao  što  su  sjeme  i

sijač  (Mt  13,  34).  I  opet  ljudi  nisu  razumjeli.  Govorio  je  i  o  tadašnjim

nesrećama, primjerice o tornju koji se ruši na Galilejce i ubija ih, kako bi

im  objasnio  koliko  je  pokajanje  hitno.  Koristio  se  i  pitanjima  koja  su

postavljana  o  Njemu  i  nedoumicama  koje  su  se  pojavljivale  kako  bi

podučio  o  poniznosti,  postu  itd.  I  u  naše  vrijeme  svjedoci  smo  snage

osobnih ispovijesti u donošenju evanđeoske poruke (Mt 13, 34).

Zašto  je  Isus  naučavao?  Kao  i  služba  ozdravljanja,  služba  naučavanja

proizlazila  je  iz  milosrđa  Njegova  Srca  i  iz  autoriteta  Njegove  riječi.

Jednom  prilikom,  kada  je  Isus  vidio  koliko  su  apostoli  umorni  nakon

uspjela  misionarskoga  putovanja  i  kako  ljudi  od  njih  traže  toliko  da  ne

stignu  ni  jesti,  pozvao  ih  je  sa  Sobom  na  drugu  stranu  jezera,  da  se

odmore.  Ali  mnoštvo  je  prozrelo  Njegovu  nakanu  i  obalom  krenulo  oko

jezera, da Ga presretnu. Kada je stupio na obalu, vidio je veliko mnoštvo

pred  Sobom.  Srce  Mu  se  ražalilo,  jer  su  bili  poput  ovaca  bez  pastira.

Odgodio  je  odmor  i  počeo  ih  naučavati,  jer  je  osjetio  koliko  su  gladni

Riječi Božje (Mk 6, 30-34).

Kada je već bilo kasno, apostoli su predložili da se ljude pošalje kućama

kako bi se najeli, ali Isus je odgovorio: "Podajte im vi jesti" (Mk 6, 37).

Tako ih je naučio da će im služba biti da ljudima daju Kruh Riječi Božje,

jer čovjek ne živi samo od kruha, nego od svake riječi što izlazi iz Božjih

12

usta.  Katkada  nam  se  čini  kako  će  ljudi  misliti  da  smo  fanatici  ako

govorimo o Isusu, ali ljudi su posvuda uistinu gladni Gospodina i Njegove

Riječi. Tako će doći vrijeme kada će se i naši planovi o zasluženu odmoru

poremetiti  na  sličan  način,  kada  se  suočimo  s  onime  što  je  važnije  -  s

hitnošću propovjedanja Riječi Božje Njegovu narodu.

Što  je  plod  Njegova  učenja?  Čak  su  i  Njegovi  protivnici  mrmljajući

priznali:  "Učitelju,  znamo  da  pravo  govoriš  i  učiš.  Ne  gledaš  tko  je  tko,

nego prema istini učiš putu Božjemu." (Lk 20, 21; Mt 22, 16; Mk 12, 14).

Neki  Farizej  i  židovski  prvak  po  imenu  Nikodem  došao  je  Isusu  noću  i

priznao: "Gospodine, znamo da si od Boga došao kao učitelj, jer nitko ne

može činiti znamenja kakva Ti činiš ako Bog nije s njime" (Iv 3, 2), iako

su   mu   ondašnji   vjerski   vođe,   veliki   svećenici   i   narodne   starješine

osporavali vlast (Mt 21, 23) i optuživali Ga da Svojim učenjem buni narod

najprije  u  Galileji,  a  onda  po  čitavoj  Judeji  (Lk  23,  5).  Njegova  vlastita

obitelj, rođaci i sugrađani također su bili nesretni zbog onoga što je činio,

ali iz posve drugih razloga. Kada je naučavao u sinagogi u subotu, veliko

mnoštvo vjernika bilo je zapanjeno i pitalo je: "Odakle to ovome? Kakva li

Mu  je  mudrost  dana?  I  kakva  se  to  silna  djela  događaju  po  Njegovim

rukama?  Zar  nije  ovo drvodjelja?" A Isus im odgovori: "Nije prorok bez

časti doli u svom zavičaju i među rodbinom i u svom domu" (Mk 6,1-4).

Stoga  je  od  samoga  početka  Svojega  poslanja  Isus  počeo  birati  buduće

apostole i slati ih da propovijedaju kraljevstvo Božje (Lk 9, 1-2). Ali tek

kod Uzašašća svečano ih je ovlastio da idu k ljudima svih naroda i učine ih

Njegovim  učenicima,  krsteći  ih  i  učeći  ih  da  vrše  sve  što  je  On

zapovijedio  (Mt  28,  20).  Za  to  će  im  Otac  poslati  Duha  Svetoga  da

zamijeni Isusa, da ih svemu nauči i da ih podsjeti na sve čemu ih je Isus

učio dok je bio s njima (Iv 14, 26). Njihova će odgovornost biti golema,

jer ako netko prekrši i jednu od ovih i najmanjih zapovijedi i nauči druge

da tako rade, bit će najmanji u kraljevstvu Nebeskom; dok će onaj koji ih

bude vršio i naučavao biti velik u kraljevstvu Nebeskom (Mt 5, 19).

Zato   Gospodin   zahtijeva   potpuno   prianjanje   uz   Svoje   učenje,   i   u

poslušnosti  i  u  poučavanju  drugih.  Za  Isusa  je  znak  prave  pobožnosti

naučavanje  Njegova  nauka  a  ne  ljudskih  zapovijedi  (Mt  15,  9).  Što  se

nas tiče, ne moramo biti poput Marte i brinuti se za previše stvari, nego,

poput Marije, izabrati bolji dio, sjesti Gospodinu do nogu (Lk 10, 41-42) i

znati da Bog često otkriva Svoju Riječ malenima i poniznima (Mt 11, 25).

Tada, nakon što smo čuli Riječ, moramo biti njezini vršitelji, i pustiti je da

poput  sjemena  izraste  u  veliko  drvo.  Moramo  omogućiti  da  Riječ  bude i

13

sol koja mijenja iznutra i svjetlo koje obasjava izvana, time što smo uvijek

spremni govoriti Istinu - svjetlo Riječi, s ljubavlju kao solju te Riječi.