Molitve, Molitva, Portal o molitvama

 SVJEDOČANSTVO JEDNE ČASNE:

 ("Ne možete služiti dvojici gospodara" - Mt 6,24)

Neka časna sestra došla mi je po savjet, s iskrenom željom da se oslobodi

velikoga  tereta  ljutnje  i  žalosti.  Časna  majka  zaboravila  joj  je  uručiti

brzojav o ozbiljnoj bolesti njezina oca. Dva dana kasnije primila je drugi

brzojav u kojemu su je izvijestili o očevoj smrti. Ali kada je saznala kako

joj prvi brzojav nije bio na vrijeme uručen, bila je neutješena, jer, da ga je

dobila, mogla je biti uz samrtnu postelju svojega oca, koji joj je bio vrlo

blizak. Dobila je dopuštenje da ode na sprovod, ali, nažalost, stigla je tek

nakon  pokopa.  Postala  je  još  ogorčenija  prema  svojoj časnoj majci zbog

njezina neoprostiva nemara.  

Ali Gospodin je progovorio njezinom žalosnom i ljutitom srcu kroz retke

iz  Pisma  koje  sam  joj  naveo:  "Isus  je  nekom  čovjeku  rekao  da  pođe  za

Njim.  Ali čovjek je odgovorio: "Gospodine, dopusti da pokopam svojega

oca."  A  Isus  mu  reče:  "Pusti  neka  mrtve  ukapaju  svoje  mrtve,  a  ti  idi  i

navješćuj   kraljevstvo   Božje!"   (Lk   9,  59-60).  Tada  se  časnoj  sestri

8

razjasnilo  da  Gospodin  iskušava  njezinu  predanost.  Tko  je  uistinu prvi u

njezinu životu - mrtvo tijelo njezina oca ili živi Gospodin? Shvatila je kako

je pala na ispitu. Pokajala se za svoj grijeh i otišla u suzama radosnicama,

oprostivši u srcu.

Često sam se i sam pitao hoće li me Gospodin na jednak način iskušati. I

jest,  ne  jednom,  već  tri  puta.  U  svibnju  1977.,  usprkos  teške  bolesti

mojega  oca,  prisustvovao  sam  sastanku  Nacionalne  službe  i  Voditeljskoj

konferenciji  u  Bangaloreu,  moleći  da  oca  zateknem  živa  kada  se  vratim

kući.  On  je,  međutim,  umro  prvoga  dana  programa. U lipnju 1984. moja

neudata teta koja je živjela s nama teško je oboljela. Nadao sam se da ću

je  još  zateći  živu  kad  se  vratim  iz  Svete  Zemlje.  Umrla  je,  međutim,  i

pokopana dan prije mojega povratka.

I tada, u lipnju 1992. ozbiljno je oboljela moja majka. Budući da je znala

da  imam  četiri  programa  izvan  Indije,  jedino  me  uporno  molila  za  mojih

dnevnih posjeta da budem u Bombayu kada dođe kraj. Otkazao sam prve

dvije   obveze,   ali   nisam   mogao   otkazati   druge   dvije,   koje   su   bile

zahtjevnije.  Dana  4.  srpnja  sam  slavio  Euharistiju  kod  kuće.  Bila  je

godišnjica  posvete  naše  obitelji  Presvetu  Srcu  Isusovu.  Bilo  mi  je  teško

reći majci da te iste noći moram krenuti na put u Europu. Šok na njezinu

licu jasno se vidio. Preklinjala me da se vratim prije nego što umre.

Za  vrijeme  čitava  mojega  boravka  u  inozemstvu  neprestano  sam  molio:

"Isuse, održi moju mamu na životu dok se ne vratim, jer ovdje sam samo

Tvojim poslom." Dana 15. srpnja objašnjavao sam uzbudljivu priču Marije

pod Križem u Ivanovu evanđelju u Katoličkoj biblijskoj školi u Engleskoj.

Upravo  tada  primio  sam  telefonsku  poruku  da  mi  majka  umire  i  da  me

zove.  Za  vrijeme  mojega  povratka,  prvim  letom,  molio  sam  kao  nikada

prije: "Gospodine, dugo Te nisam ništa molio za sebe. Sada Te molim da

održiš moju majku na životu dok je ne vidim. Toliko želim tu privilegiju da

budem  uz  nju  u  njezinu  smrtnom  času,  a  Ti  znaš  da  ona  još  više  želi  tu

sreću da uz nju bude njezin sin svećenik."

Sletio  sam  u  Bombayu  s  nepokolebljivim  povjerenjem  da  je  Gospodin

uslišao majčine i moje molitve. Zato sam jedva mogao povjerovati kada su

mi  rekli  da  je  upravo  umrla.  Razljutio  sam  se  na  Gospodina  i  povikao:

"Isuse,  moja  je  majka  prinijela  žrtvu  kada  je  dala  svojega  sina  samo  za

Tvoje Kraljevstvo, i jedina bi joj nagrada bila da sam joj ja dao Posljednju

Pomast." U tome trenutku jasno i glasno čuo sam Isusove riječi učenicima:

"Dođe  li  tko  k  meni,  a  ne  mrzi  svoga  oca  i  majku, ženu i djecu, braću i

sestre pa i sam svoj život, ne može biti moj učenik!" (Lk 14, 26).

9

Tada sam spoznao da me Gospodin iskušavao, kao i onu časnu. Pozivao je

i  mene,  da  Mu  predam  svoju  želju,  da  budem  sa  svojom  umirućom

majkom;  isto  je  tako  nju  pozvao  na  još  veću  i  posljednju  žrtvu,  žrtvu

čežnje  umiruće  majke.  Isto  sam tako shvatio da moja prisutnost nije bila

nužna, jer su njezini omiljeni uzvici u dnevnim molitvama za sretnu smrt

bili:  "Isuse,  Marijo  i  Josipe,  pomognite  mi  u  mojoj  posljednjoj  agoniji.

Dajte da izdahnem svoj zadnji dah u Vašoj svetoj prisutnosti."

Tada je Isus rekao narodu i Svojim učenicima: "Hoće li tko za mnom, neka

se odreče samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom" (Mk 8,

34). Ali, On često poziva osobito one koji su Mu najbliži, da se odreknu

radosti ljudskih prijateljstava, a često od njih zahtijeva da ponesu križ boli

u obiteljskim odnosima (Lk 14, 26-27; 12, 51-53; Mt 10, 34-38). I to su,

međutim, tek sjene Križa na Kalvariji, s Isusom raspetim na njemu; Križa

koji baca prvu sjenu na Mariju u svojemu podnožju (Iv 19, 16.18.25.). Jer,

kako je Isus bio rođen da umre (Iv 3, 16; 13, 1), Marija, Njegova Majka i

prvi učenik isto su tako bili rođeni da trpe, u nasljedovanju Njezina Sina i

kao  primjer  svojoj  drugoj  djeci  (Lk  2,  35;  Iv  19,  25).  Jer  On  je  rekao:

"Majka Moja, braća Moja - ovi su koji Riječ Božju slušaju i vrše" (Lk 8,

21).