Molitve, Molitva, Portal o molitvama

I. ISUS  DANAS

("A vi, što vi kažete tko sam ja?" - Mk 8,29)

Isprva  sam  pomislio  kako  se  vodič  prevario  kada  nas  je,  za  mojega

hodočašća u travnju 1984., poveo prema sjeveru, izvan granica Galileje i

izvan  Svete  Zemlje,  sve  do  arapskoga  sela  nazvana  Banias.  U  staro  se

doba  zvalo  Panion,  po  grčkom  bogu  Panu,  a  u  biblijsko  doba  Cezareja

Filipova,  za  razliku  od  Cezareje  Maritime  na  morskoj  obali,  sjedišta

rimskoga  guvernera  Judeje.  Taj  je  grad  bio  sagrađen  u  čast  cara  -  zato

Cezareja, a sagradio ga je Filip, tetrarh Itureje i Trahonitisa. A tada nam je

vodič pročitao iz Markova evanđelja 8, 27-34.

Ovaj je odlomak središnja točka u Markovu evanđelju, između Isusove tri

godine službe propovijedanja i ozdravljanja i kratka razdoblja priprave za

Muku i Smrt. Isus je bio poveo apostole prema sjeveru Galileje, u okolicu

Cezareje  Filipove,  gdje  se,  u niši visoko u planini, nalazio žrtvenik bogu

Panu. Tisuće su ljudi dolazile da se poklone ovom božanstvu, a tu se našla

i šarena skupina uglavnom galilejskih ribara koja je pratila Isusa, stolara,

koji je postao lutajući propovjednik.

Isus ih je upitao "Što govore ljudi, tko sam ja?". Odgovorili su Mu da Ga

oni među kojima je naučavao i liječio tri godine vrlo poštuju, neki govore

kako je uskrsnuli Ivan Krstitelj, drugi kako je Ilija koji se ponovo pojavio,

drugi opet kako je jedan od proroka. Tada je Isus opet upitao one koji su

Mu  bili  bliski  tri  godine,  koji  su  slušali  Njegove  propovijedi  i  koji  su  iz

neposredne  blizine  gledali  kako  ozdravlja:  "A  vi,  što  vi  kažete,  tko  sam

ja?".  Petar  je  odgovorio  s  toliko  mnogo  riječi  "Za  nas  Ti  nisi  običan

čovjek. Ti si netko poseban. Ti si Mesija koji je došao od samoga Boga".

Isus će to isto pitanje postavljati svakom pojedinom od nas: "Za koga Me

ti  držiš?".  Jer  to  je  najvažnije  pitanje  u  Bibliji,  odgovor  na  koje  će

promijeniti naš život. Je li On samo jedan od mnogih velikih vjerskih vođa

ili čak najveći od njih ili netko izvan pukih ljudskih kategorija. I ja sam si

morao odgovarati na to pitanje od samoga djetinjstva.

Prvi  Isus  kojega  sam  poznavao  kao  dijete  bio  je  Njegov  kip  ili  slika

Djeteta Isusa u jaslicama. Naravno da sada znam kako to nije Isus, iako se

mnogim   priprostim   ljudima   takvim,   na   nesreću,   čini.   Ali   stvari   se

mijenjaju.  Posjetio  sam  neku  obitelj  karizmatika,  i,  da  nekako  započnem

razgovor  s  njihovom  trogodišnjom  kćerkom,  pokazao  sam  prema  slici

Presvetoga Srca Isusova na zidu i rekao, mudro kimajući glavom: "Vidiš,

5

to je Isus". Ali ona je samo zurila u mene i rekla: "Ne. To je slika. Isus - u

mojemu srcu". Meni u njezinoj dobi, međutim, ta je slika bila Isus.

Tada  sam  krenuo  u  srednju  školu  i  tamo  sam  susreo  svojega  drugoga

Isusa.  Moj  je  omiljeli  udžbenik  bio  Schusterova  Povijest  Biblije  koja  je

pripovijedala priču nekoga Isusova čuda na jednoj stranici, a na suprotnoj

nalazio se prelijep crtež toga čuda. Meni je tada Isus bio velik iscjelitelj ili

čudotvorac.  Sada  znam,  da  nije  ni  jedno  od  toga  dvoga,  premda  mu

nažalost mnoge tisuće dolaze samo radi izliječenja i čudesa. Za života na

Zemlji  Isus  je  bježao  i  skrivao  se  od  onih  koji  bi  Mu  dolazili  samo  radi

takvih nakana. 

Jednom  sam  držao  seminar  srednjoškolkama  i  posljednjega  dana  molio

nad  njima  za  njihove  potrebe.  Jedna  me  djevojka  zamolila  da  molim  za

njezina oca. Uskoro sam je opet vidio u redu i rekao joj: "Za tvojega sam

oca  već  molio,  zar  ne?".  Odgovorila  je:  "Da,  ali  sada  se  pomolite  za

mojega djeda." Vidio sam je kako čeka i treći put, pa sam je, kada je došla

na  red,  zapitao:  "Što  sada?".  Rekla  je:  "Sada molite za Chica". "A tko e

Chico?" upitao sam. "Moj pas", odgovorila je. Za nju je Isus bio netko koji

je liječio tate, djedove i pse - kućne ljubimce.

Svojega sam trećega Isusa susreo kada sam ušao u sjemenište u Bombayu.

Dok  sam  u  knjižnici  čitao  knjige  koje  su  dovodile  u  pitanje  povijesnost

Evanđelja   i   samo   Isusovo   povijesno   postojanje,   moja   je   mlada

sjemeništarska  krv  proključala,  pa  sam  čitao  druge  knjige  koje  dokazuju

kako je Isus uistinu postojao - ali ništa više. Danas znam da Isus nije niti

jedno od toga dvoga. On nije puki povijesni lik. On je mnogo više od toga.

Tada sam se upisao na teologiju, gdje sam susreo svojega četvrtog Isusa -

Isusa  velikoga  Učitelja,  čiji  me  predivan  nauk  toliko  očarao  da  sam

napisao  doktorsku  disertaciju  iz  Biblijske  teologije    o  Ljubavi u Ivanovu

evanđelju.  Za  mene  je  tada  Isus  bio  najveći učitelj na svijetu, kao što je

bio  i  Gandhiju  -  ali  ništa  više.  Danas  znam  kako  ni  to  nije  Isus.  On  je

mnogo više od toga.

Godinama  kasnije,  imao  sam  iskustvo  u  kojemu  sam  susreo  Isusa  kao

osobu  -  stvarniju  od  bilo  koje  druge  osobe  koju  sam  ikada  poznavao;  s

kojom  sam  mogao  stupiti  u  odnos,  znajući  da  će,  kad  budem  govorio,

slušati, a da ću ja slušati kad On bude govorio. To je Isus!

Kada  je  Ivan  Krstitelj  dvojici  učenika  pokazao  Isusa  iz  daljine,  Isus  se

okrenuo  i  pitao  ih  što  žele.  Ne  znajući  što  da  kažu,  jednostavno  su

promrmljali:   "Gospodine,   gdje   stanuješ?",   kao   da   su   htjeli   reći:

6

"Gospodine, ne želimo od Tebe nauk ni izliječenje. Samo Te želimo kao

osobu, vidjeti Te kod kuće". A Isus je odgovorio: "Dođite i vidite.", kao da

je htio reći: "Dođite i budite sa Mnom i upoznajte Me kao osobu.". Jedan

od učenika, Andrija, doživio je takvo iskustvo da je morao otići svojemu

bratu  Šimunu  i  reći  mu:  Susreo  sam  Isusa. Pronašao sam Mesiju, Onoga

kojega smo čekali i tražili (Iv 1, 35-41). Sada razumijem na što je mislio

kardinal  Suenens  kada  sam  ga  prvi  put  susreo  u  Rimu  1975.  Pitao  me

samo jedno pitanje: "Kada ste susreli Isusa?". 

Dok sam predavao zemljopis u školi, održao sam učenicima sat o snijegu.

Rekao  sam  im  sve  što sam znao o snijegu, opisao ga na najbolji mogući

način,  pokazao  im  slike  i  dijapozitive  snijega  i  rekao  im  kako  snijeg

izgleda,  kakav  je  na  opip  itd.  Ali  u  listopadu  te  godine  poveo sam ih na

izlet  u  Kašmir.  Iz  autobusa  mogli  smo  vidjeti  brežuljke  prekrivene

snijegom u daljini. Tada smo, vireći na obje strane kroz staklene prozore

autobusa, opazili snijeg na tlu. Kada se autobus konačno zaustavio, samo

sam iskočio van, u snijeg, uzeo ga u ruke, prinio očima i uzviknuo: "Dakle,

to  je  snijeg."  U  tjedan  dana  predavanja  o  snijegu,  samo  sam  znao  o

snijegu. Sada sam upoznao snijeg. Na isti način, ranije sam samo znao o

Isusu, sada Ga poznajem.

U  Knjizi  o  Jobu,  Job  i  njegovi  prijatelji  raspravljaju  o  Bogu  i  Njegovim

djelima  i  postupcima  prema  čovjeku  kroz  ni  manje  ni  više  nego  34

poglavlja,  od  4.  do  37.  Bog  strpljivo  sluša  i  na  kraju  njihovih  rasprava

odgovara pitajući Joba pitanje za pitanjem, puna četiri odlomka, od 38. do

41.: "Dakle, Jobe, ti me poznaješ, zar ne? Onda Mi reci kako sam stvorio

Sunce,  Mjesec,"  itd.,  itd.  Na  kraju  42.  odlomka,  Job  kaže:  "Dosta,

Gospodine.  Bio  sam  vrlo  lud  da  si  uobrazim  da  te  dobro  poznajem.  Ali

sada  shvaćam  da  sam  sve  ove  godine  slušao  o  Tebi  od  drugih,  iz  druge

ruke. A sada sam Te vidio vlastitim očima."

Ali  ni  to  nije  dovoljno.  Apostoli  su  bili  s  Isusom  pune  tri godine, slušali

svo  učenje,  prisustvovali  svakome  čudu  i  izliječenju,  bili  s  Njime  u

svakodnevnom  bliskom  prijateljstvu.  A  ipak,  kakvi  su  bili  prije Duhova?

Bili  su tako slabi, uplašeni i griješni. Isus bi ih sa žalošću pitao: "Toliko

sam vremena s vama i još Me ne poznate" (Iv 14,9). Zaspali su za molitve,

podigli   mačeve   da   brane   Isusa,   bili   ljubomorni   jedan   na   drugoga,

sumnjičavi čak i prema Isusu, sakrivali se iza zatvorenih vrata od straha,

itd. Sve to pokazuje kako samo doktrinalno znanje o Isusu nije dostatno.

Nužan  je  osobni  susret  s  Bogom  da  bi  se  steklo  iskustvo  Boga.  A  to  se

događa samo kada primimo Duha Gospodnjega. 

7

Sam Isus je obećao: "Poslat ću vam Duha i On neće biti samo među vama

već će i prebivati u vama i tada ćemo Moj Otac i Ja doći k vama i ostati s

vama."  (Iv  14,  16-17,  23.).  Tek  ćemo  tada  duboko  razumjeti  Isusa  u

Njegovoj  dvostrukoj  funkciji:  kao  Učitelja  Riječi  Božje  i  Iscjelitelja

ljudskih srdaca; te u Njegovu dvojnom odnosu prema nama: kao Božjega

posrednika   i  ljudskoga  sluge.  S  nepomućenom  radošću  i  potpunom

sigurnošću volim pjevati jedan od mojih najdražih himana koji sam naučio

na samome početku Karizmatske obnove u Indiji:

Služim Uskrslome Spasitelju, On je i danas na svijetu,

Znam da On živi, ma što ljudi govorili;

Vidim Njegovu milosrdnu ruku, Čujem Njegov bodreći glas,

I uvijek kada Ga trebam, On je uvijek blizu.

On živi, On živi, Krist Isus danas živi!

On sa mnom korača, i razgovara sa mnom na mome uskom životnom

putu.

On živi, On živi, da spasenje da!

Pitate me kako znam da On živi?

On živi u mojemu srcu!