Molitve, Molitva, Portal o molitvama

V.  ISUS = TRPEĆI SLUGA

(Kako je osobito prikazan u Ivanovu evanđelju)

Neki  je  pismoznanac  jednom  upitao  Isusa:  "Koja  je  zapovijed  prva  od

sviju?" Isusov je odgovor bio jasan i kratak. "Prva je '...Gospodin Bog naš

Gospodin  je  jedini.  Zato  ljubi  Gospodina  Boga  svojega  iz  svega  srca

svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje'".

Ali brzo je dodao a da ga nitko nije to posebno pitao: "Druga je:  'Ljubi

svoga bližnjega kao sebe samoga'. Nema druge zapovijedi veće od tih."

(Mk  12,  28-31).  Zato  je Pavao sretan što njegovi kršćani skrbe jedan za

drugoga. Bit će potpuno sretan kada oni budu živjeli u skladu, ljubeći jedni

druge  i  skrbeći  jedni  za  druge,  čak  smatrajući  jedan  drugoga  većim  od

sebe,  pokazujući  tako  da  znaju  kako  je  Isus  živio  i  što  je  naučavao  i  da

imaju jednake misli i stavove (Fil 2, 1-5).

Jer,  iako  je  Isus  bio  pravi  Bog,  nije  pokušavao  ostati  jednak  Bogu.

Postavši  jedno  s  nama,  odrekao  se  svega  i  postao  sluga  (Heb  2,  14-17).

30

Rođen je u radničkoj obitelji, tako da su ljudi kasnije govorili: "NIje li On

sin  stolarov,  Josipov?"  Iako  je  očekivao  da  Njegovi  roditelji  znaju  kako

čak  i  kao  dvanaestogodišnjak  mora  biti  u  kući  Oca  Svojega,  bio  im  je

poslušan  i  vratio  se  s  njima  (Lk  2,  51).  Isto  tako,  iz  poslušnosti  prema

Bogu  i  služenja  čovjeku  trpio  je  i  bio  razapet.  Zato  ga  Bog  uzdigne  na

najvišu visinu i jedincato Ime nad svakim imenom (Fil 2, 6-11). Iz vlastita

iskustva, sluge i služitelja, naučio je Krist svoje učenike ne samo moliti

(vertikalna  dimenzija  učeništva),  već  i  služiti  (horizontalna  dimenzija

učeništva).

Kada  su  jednom  bili  na  putu Njegovoj kući u Kafarnaumu, učenici su se

međusobno  raspravljali  koji  je  od  njih  najveći.  Isus  je  upitao  o  čemu

raspravljaju,  ali  nisu  Mu  odgovorili. Okupio ih je oko Sebe i kategorički

rekao:  "Ako  tko  želi  biti  prvi,  neka  bude  od  svih  posljednji  i  svima

poslužitelj!"  (Mk 9, 33-35). Prema Mateju, učenici su sami upitali Isusa

tko  će  biti  najveći  u  kraljevstvu  Nebeskom.  Da  im  odgovori,  pozvao  je

dijete k Sebi, postavio ga uza Se i rekao: "Zaista, kažem vam, ako se ne

obratite  i  ne  postanete  kao  djeca  nećete ući u Kraljevstvo Nebesko. Tko

god se dakle ponizi kao ovo dijete, taj je najveći u Kraljevstvu Nebeskom"

(Mt 18, 1-4).

Kada sam prije mnogo godina bio gost slavnoga Bromptonskoga oratorija

očeva Filipa Nerija u Londonu, ne samo da sam dobio počasno mjesto za

njihovim stolom, već me, stavivši pregaču, prije nego što je sjeo na drugo

mjesto  i  započeo  večerati,  nekoliko  minuta  služio  časni  predstojnik.  U

zajednici  Ralpha  Martina  Riječ  života  u  Ann  Arboru  u  Sjedinjenim

Državama, zaduženi za administraciju nazivaju se slugama ili služavkama,

da  se  pokaže  kako  su  dobro razumjeli Isusovo učenje i primjer služenja.

Ravnateljska   tijela   Obnove   u   Duhu   na   svim   razinama,   lokalnim,

regionalnim,  nacionalnim i međunarodnim, nazivaju se službe  - odbori ili

službe - timovi.

Drugom prilikom, dva brata, Ivan i Jakov, došli su Isusu s molbom da im

osigura najbolja mjesta u Svojem kraljevstvu. Isus im odgovori: "Ne znate

što ištete. Možete li piti čašu koju ja pijem, ili krstiti se krstom kojim se ja

krstim?" Oni mu rekoše: "Možemo!" Kad su drugi učenici to čuli, razljutili

su se na dvojicu braće. "Znate da oni koji se smatraju vladarima gospoduju

svojim  narodima  i  velikaši  njihovi  drže  ih  pod  vlašću.  Nije  tako  među

vama! Naprotiv, tko hoće da među vama bude najveći, neka vam bude

poslužitelj!  I  tko  hoće  da  među  vama  bude  prvi,  neka  bude  svima

sluga.  Jer  Sin  Čovječji  nije  došao  da  bude  služen,  nego  da  služi  i  život

svoj dade kao otkupninu za mnoge" (Mk 10,  35-45). 

31

Stoga,   oponašajući   svojega   Učitelja,   fra   Savio   Gama   iz   Goe,   vrlo

popularan  karizmatski  propovjednik  i  iscjelitelj,  koji se sav dao u službu

siromašnima,  čak  je  dao i vlastiti život pokušavajući uzalud spasiti svoja

tri ministranta od utapanja. Možda nismo pozvani oponašati Gospodina u

toj  mjeri,  ali pozvani smo da budemo dobri Samaritanci, kojima služenje

ljudima nije sredstvo bijega od dužnosti i problema, nego istinita briga za

one s hitnim potrebama u našoj obitelji, zajednici ili susjedstvu (Lk 9, 28-

38).

I mi, poput trojice apostola, možda više volimo ostati u molitvi i uživati u

malo  mira  na  vrhu  gore,  daleko  od  izluđujuće  gomile;  možda  nemamo

volje spustiti se u dolinu, da nas opkole i gnjave Božji ljudi. Jednom mi se

neki  svećenik  žalio  kako  je  bio  razočaran  svojim  svećeništvom,  jer  po

čitave dane nije imao ništa drugo raditi osim slaviti Misu i moliti Časoslov.

Ali,  nakon  karizmatskoga  seminara,  gdje  je  iskusio  snažno  pomazanje

Duhom,  ljudi  su  mu  počeli  dolaziti  u  toliko  velikom  broju  da  se  počeo

žaliti kako nema vremena za sebe. To je bilo i iskustvo Isusa i apostola,

kojima su ljudi postavljali tolike zahtjeve, da nisu imali kada jesti, i koje

ljudi  nisu  puštali  nasamo  da  se  odmore  (Mk  6,  31-34).  Brinut  ćemo  se

zbog ljudskih briga, čak i onda kada nas se ne tiče, kao što je Marija bila

služavka  na  svadbi  u  Kani;  natjerat  će  nas  da  nešto  učinimo,  kao  što  je

učinio Krist - sluga, kada možda i nije naše vrijeme" (Iv 2, 3-5). 

Kada   su   apostoli   odlučili   da   zaduže   druge   za   dnevno   služenje  za

stolovima,  kada  su  postali  svjesni  da  im  je  prva  dužnost  molitva  i

propovijedanje,  i  dalje  su  inzistirali  da  sedmorica  slugu  (đakona)  koji  će

sada zauzeti njihovo mjesto u tom poniznom zadatku budu na dobru glasu

i  mudri  ljudi  puni  Duha  (Dj  6,  3).  Jer,  ponizan  rad  službe  (đakonata)

nije  bio  ništa  manje  važan  od  uzvišena  djelovanja  propovijedanja  i

ozdravljanja.  Oba  zahtijevaju  ljudsku  mudrost  i  duhovne  karizme. Ipak,

iako  je  Isus  zahvalno  prihvatio  Martinu  brigu  za  Sebe  u  služenju  kruha

svagdašnjeg,  sa  zadrškom  zbog  njezine  brige  za  mnoge  stvari,  nije  htio

Mariji oduzeti njezin izbor boljega kruha - Riječi Božje, kojim je On nju

posluživao. Čak ju je zbog toga pohvalio. (Lk 10, 40).

Poslovni  čovjek,  gospodin  Nuss,  s  kojim  sam  bio  u  Dallasu,  u  SAD-u,

nakon  Ekumenske  konferencije  u  Kansas  Cityju,  poveo  me  na  molitveni

sastanak  sat  ranije  jer,  kao  što  mi  je  s  ponosom  rekao,  bio  je  "u  službi

stolaca".  Naime,  slagao  je  stolce  za  sastanak.  Malo  je  vjerojatno  da  bi

netko  bio  zavidan  na  toj  službi,  ali  uvijek  postoji  opasnost  da  budemo

ljubomorni  na  sjajnije  službe,  kao  što  su  apostoli  bili  ljubomorni  na

32

nepoznata egzorcista koji se služio Isusovim Imenom ("Nije jedan o nas,

pa smo mu rekli da prestane"). Nisu shvaćali, kao što ih je Isus prekorio

("Ne zaustavljajte ga, jer tko nije protiv nas, za nas je"), da je važnije da

službu  obavlja  bilo  tko,  nego  da  mi  budemo  dio  ekskluzivna  kruga.  Jer,

žetva je velika, a radnika malo (Mk 9, 38-41).

Kako  će  onda  Gospodin  suditi  svakoga od nas pojedinačno Posljednjega

dana? Njegov kriterij Posljednjega suda u Propovijedi na gori vrlo je oštar

i  nedvosmislen.  "Neće  u  kraljevstvo  nebesko  ući  svakii  koji  Mi  govori

'Gospodine, Gospodine!', nego onaj koji vrši volju Oca mojega koji je na

nebesima. Mnogi će Me u onaj dan pitati: 'Gospodine, Gospodine, nismo li

u Tvoje ime prorokovali, u Tvoje ime đavle izgonili, u Tvoje ime mnoga

čudesa činili?' Tada ću im kazati: 'Nikad vas nisam poznavao! Nosite se od

Mene, vi bezakonici!'" (Mt 7, 21-23). I sama ta slika govori kako Isus ne

poznaje takve propovjednike i iscjelitelje i, što više, naziva ih zlotvorima!

Ali Pismo nam isto tako govori kako će On zahtijevati račun od svakoga

od   nas   na   dan   Posljednjeg   suda.   Saznali   smo   sadržaj   konačnoga

zemaljskog  testa  i  prijamnog  testa  za  Nebo.  Na  osnovi  odgovora,  On  će

razdijeliti  ljude  u  dvije  skupine,  govoreći  onima  slijeva:  "'Idite od Mene,

prokleti,  u  oganj  vječni  pripravljen  đavlu  i  anđelima  njegovim.  Jer  bijah

gladan i ne dadoste Mi jesti; bijah žedan i ne dadoste Mi piti; bijah putnik i

ne primiste Me; go i ne obukoste Me; bolestan i u tamnici i ne pohodiste

me'. Tada će Mu oni, zaprepašteni (jednako kao bogataš kada se našao u

Paklu a siromašni prosjak u Raju, Lk 16, 19-31), reći: 'Gospodine, kad Te

vidjesmo gladna, ili žedna, ili kao putnika, ili gola, ili bolesna, ili u tamnici,

i ne pritekosmo ti u pomoć?' On će im odgovoriti: 'Zaista, kažem vam, ni

Meni niste učinili koliko niste učinili jednom od ovih najmanjih'"(usp

Mt 25, 31-46).

Potpuno suprotno reći će onima Sebi sdesna: "'Dođite, blagoslovljeni Oca

Moga, i primite u posjed Kraljevstvo koje vam je pripravljeno od postanka

svijeta!  Jer  bijah  gladan  i  dadoste  Mi  jesti;  bijah  žedan  i  napojiste  Me;

bijah  putnik,  i  primiste  Me;  bijah  go,  i  obukoste  Me;  bijah  u  tamnici  i

dođoste  k  Meni.'  Tada  će  Mu  reći  pravednici:  'Gospodine,  kada  Te

vidjesmo gladna pa Ti dadosmo jesti, ili žedna pa Ti dadosmo piti? Kad li

Te vidjesmo kao putnika i primismo Te? Ili gola pa Te obukosmo? Kad li

Te vidjesmo bolesna ili u tamnici te dođosmo k tebi?'" On će odgovoriti:

‘Zaista, kažem vam, meni ste učinili koliko ste učinili jednomu od ove

moje najmanje braće'." (Mt 25, 31-40).

33

Najveći  je  svjedok  Kristova  primjera  i  učenja  o  društvenoj  brizi  u  naše

doba    Majka    Terezija.    Ona    je   svjedočila   ne   propovijedajući   ili

ozdravljajući,   već   službom   ljubavi   prema   najpotrebitijim   skupinama,

starim umirućim jadnicima i napuštenoj novorođenčadi. Posljednjega dana

Međunarodnog  euharistijskog  kongresa  u  Bombayu  1964.  godine  Majka

Terezija i njezina zajednica sestara krenula je iz svojega samostana u Vile

Parle, gdje sam im bio kapelan, u Oval, gdje je Papa Pavao VI imao slaviti

Euharistiju. Iznenada su na cesti naišle na napuštena stara jadnika. Majka

se zaustavila, pokupila ga i odvela ga natrag njihovoj kući. Toga dana nisu

vidjele  Kristova  predstavnika  na  Zemlji,  Papu,  ali  su  vidjele  nekoga

većega od njega: sama Krista, u osobi siromaha.

Jedan   od   najdirljivijih  događaja  u  Evanđeljima  jest  kada  Isus  pere

učenicima  noge  i  briše  ih  ubrusom  kojim  je  bio  opasan.  Iako  je  bio

potpuno  svjestan  potpune  moći  koju  Mu  je  Otac  dao,  učinio  je  to  da  im

pokaže kako ih ljubi do posljednjega trenutka i kakvo ponašanje očekuje

od njih kao Svojih sljedbenika. "Razumijete li što sam vam učinio? Vi Me

zovete Učiteljem i Gospodinom. Pravo velite, jer to i jesam. Ako dakle Ja

- Gospodin i Učitelj - vama oprah noge, treba da i vi jedni drugima perete

noge. Primjer sam vam dao, da i vi činite kao što ja vama učinih ... Ako to

znate,  blago  vama  budete  li  tako  i  činili!"  (Iv  13,  1-17).  Ovo  je  Ivanov

način  simbolična  opisa  onoga  što  su  sinoptičari  opisali  kao  Isusovo

lomljenje  kruha  -  Svojega  Tijela i prolijevanja vina  - Svoje Krvi, koje je

podijelio s Učenicima.  

Rana je Crkva poslušala Gospodinovo učenje i slijedila Njegov primjer na

zadivljujuće  načine.  Nitko  od  njih  nije  zadržavao  svoje  posjede  za  sebe.

Sve što su imali dijelili su međusobno, pa nitko nije oskudijevao. Svatko

tko je imao zemlju ili kuće, prodavao bi ih i novac donosio apostolima, a

oni bi ga dijelili potrebitima (Dj 2, 45-47). Par Ananija i Safira također je

prodao  svoj  posjed,  ali  bilo  im  je teško potpuno služiti braći. Zato su se

složili da prevare i dio novca zadrže za sebe. Pali su mrtvi jer su lagali, ne

ljudima,  nego  Bogu  (Dj  5,  1-11).  Siromašna  udovica,  nasuprot  njima,

ostavila je u Hramu više nego bogati, jer, iako vrlo siromašna, dala je sve

što je imala, sve svoje uzdržavanje (Mk 12, 41-44).

Konačno, u Svojemu oproštajnom govoru, Isus je otkrio svojim učenicima

kako  im,  da  budu  potpuno  sretni,  daje  Svoju  novu  zapovijed,  da  ljube

jedni druge kako je On ljubio njih, po čemu će svi znati da su Njegovi

učenici.  Nitko  nema  veće  ljubavi  od  ove:  položiti  vlastiti  život  za  svoje

prijatelje, kao što je On učinio. Ako smo spremni poslušati Gospodina, čak

i u mučeničkoj službi, tada više nismo sluge iz dužnosti, koji ne znaju što

34

njihov  gospodar  radi,  već  se  smijemo  nazivati  Njegovim  prijateljima,

kojima je iz ljubavi obznanio sve što Mu je Otac rekao (Iv 13, 34-35; 15,

11-5).

Takav je sluga-prijatelj bio fra Maximilian Kolbe, koji je dao život služeći

Bogu i čovjeku, jer je u njemu bio isti Duh koji je Bog dao Isusu, Svojemu

odabranom sluzi (Mt 12, 18). Kada je Isus ovlastio Petra da hrani i čuva

Njegove ovce i janjad, najprije mu je naredio da Ga slijedi (Iv 21, 15-17,

22.):  "Hajdete  za  Mnom  i  učinit  ću  vas  ribarima  ljudi."  (Mk  1,  17).  To

znači biti omrznut od svih, čak i od obitelji, zbog Njegova Imena, jer nije

sluga  iznad  svojega  gospodara  (Mk 13, 12-13). Petar bi kasnije govorio:

"Ta na to ste i pozvani, jer je i Krist trpio za vas i ostavio vam primjer da

idete stopama njegovim." (1 Pet 2, 21).

Neka stoga naša trajna molitva bude:

Gospodine, učini da budem poput Tebe

Molim Te, daj da budem kao Ti,

Ti si bio sluga, učini i mene slugom.

Gospodine, pomozi mi da slušam što mi želiš reći,

Gospodine, učini me slugom, molim Te, daj da budem kao Ti.